Živorad Nedeljković dobitnik „Žičke hrisovulje“ za 2016. godinu

Objavljujemo jednu pesmu i biografiju Živorada Nedeljkovića kao i odluku žirija Žičkog duhovnog sabora, Preobraženje 2016, sa obrazloženjem.

Kažeš: istina

Kažeš: istina, a kao da si rekao bilo šta,
Bilo kome. Nije važno šta si rekao pre,
Ni šta ćeš reći posle, nekome.
Tako bude: istina. Kao kad u kišno veče
Izađeš i skupljaš granje za potpalu.
Vatra ipak naraste, jeste, skuvaš čaj,
I bude toplo, ali od svega upamtiš lepljivost
I lišajeve sa granja, i vodu na vratu,
Od svega – noćnu poruku da nešto
Nije u redu. I nisi rekao: istina,
Neko bi kazao: ova će kiša preći u sneg,
Valjalo bi naseći drva. Neće reći: sekira.

(Iz knjige Tačni stihovi)

ODLUKA ŽIRIJA:

Žiri za dodelu nagrade Žička hrisovulja, u sastavu: Đorđe Nešić (u svojstvu prethodnog dobitnika priznanja), Dejan Aleksić, Ana Gvozdenović, Miloš Milišić i Dragan Hamović (predsednik), donosi jednoglasnu odluku da je dobitnik Žičke hrisovulje za 2016. godinu ŽIVORAD NEDELjKOVIĆ, pesnik koji radi u Kraljevu a živi u Čačku, „za poeziju unutarnjih svetlosti i srčane potrage za smislom“.

Priznanje podrazumeva unikatnu zlatopečatnu povelju i ikonu Preobraženja Gospodnjeg. Uručuje se dobitniku u Žiči, na Preobraženje, 19. avgusta 2016. godine. Delu dobitnika posvećuje se zbornik radova sa skupa koji se održava na manifestaciji Žički duhovni sabor, Preobraženje 2016.

U Kraljevu, o Spasovdanu 2016. godine

OBRAZLOŽENJE:

Poezija Živorada Nedeljkovića, nakon punih četvrt veka od prve zbirke Pogrešna prognoza (1991), predstavlja raritetnu i široko prepoznatu vrednost, pridošlu u srpsku književnost s književne periferije što je, postepeno, postajala središte. Između poetičkih krajnosti, glasova raskida i kontinuiteta, Nedeljković oblikuje poeziju u kojoj se različite optike i opcije sreću, sudaraju i prožimaju, tvoreći složen i dinamičan smisaoni horizont. Malo ko se u našoj poeziji može podičiti tako suverenom upotrebom najraznovrsnijih izražajnih sredstava i tonova: od čiste lirike do razorne ironije i antipoetskih gestova, od suvog opisa do razbokorenih maštarija i jezičkih kalambura, od krajnje sažetosti do zamašnih poetskih obima.

U Nedeljkovićevoj poeziji nalazimo produktivan ukrštaj postupka stvarnosnog podlaganja lirskog opisa i težnje da uspostavi „drugačiji raspored“, da lirski svet modeluje prema ćudljivim strujama jezičkih značenja i asocijativnih tokova. U tim pesmama se uvezuju, kao u kakvo klupko, i usputni opažaji i duboka sećanja, doživljaji proživljeni i lektirski posredovani. Pesnički govor Živorada Nedeljkovića stalno je, znači, u protoku svakovrsnih, često međusobno tako udaljenih sadržaja, u ispitivački napregnutom toku svesti lirskog glasa. Nedeljković je lirski posmatrač i komentator, oštar gde treba a razumevajući gde razumevanja inače nedostaje. On je odista pesnik što stvari izvodi iz ustaljenog poretka i odnosa da bi im odmerio novu, moguću vrednost. Dekonstruiše postojeće rasporede i konstruiše „drugačije rasporede“, smisaono izglednije. Između neizrecivog i nagona za izricanjem, i mističnog i sasvim konkretnog, protiče agon Nedeljkovićeve poezije obuzete neopaženim, zanemarenim i nevidljivim dramama osetljive, ali i borbene nutrine lirskog glasa.

Jedva da se danas može naći, u doba „kulture imidža i pretvaranja“, lirski glas što svoju ranjivu postavu izvrće na videlo, da bi ostvario verodostojniju poziciju sa koje posmatra sve drugo. Energija deformacije i estetske provokacije u novijim pesmama Živorada Nedeljkovića ustupa prevlast sabranijem i prosvetljenijem glasu, i dalje osetljivom na svaki podsticaj i udar, iznutra i spolja. Svetlost osvaja povlašćen prostor u meditativnim stihovima zbirki Ovaj svet, Talas i Ulazak. Onaj raniji izoštreni glas što raskida konvencije dolazi do pomirljivijih uvida. Pitanje smisla dramatično se postavlja i pesnik teži afirmativnom odgovoru pred raskošno osvetljenim prirodnim predelima, pred ljubavlju ovaploćenom u voljenim bićima. Nedeljković poseže i za aluzijama na sakralnu, molitvenu poeziju, čineći konačno vidljivijim i ovaj dublji tradicijski činilac u svome naslojenom pesničkom zdanju. Slavljenje divotne tvorevine Jedinog Tvorca vršni je naglasak u složaju poznatih tonova. Kao da ovi istinski ozarujući stihovi, iz pesme „Nevidljivo nebo“, sumiraju pređenu putanju, na prethodnoj tamnijoj podlozi zadobijaju naročito osvetljenje: „Ćuti nasmešeni lik, / Ni reč da kaže o providnosti. / Kreneš, dušo, u pretrage po neznanom nalogu, / Poletno, jer lako je čuti tihi nalog. / […] Samo nevidljivo naše nebo natkriva / Svetove i samo ono bira: / Obavije nas još pre rođenja i čeka, / Jer razume da tobom je obavijeno. // Zna ono što nebesa uvek znaju, / A um ponekad nazre.“ Uostalom, lirska prisnost od prvih stihova bila je podlažući ton u pesmama Živorada Nedeljkovića, ishodište od kojeg pesma počinje i do koje valja doći, nakon svekolikog tamnog iskustvenog taloga.

Ima više nego dovoljno izvrsnih pesama koje i pod svodovima Žiče mogu prisno i saglasno odjeknuti, a da se pritom ne izgubi opora, reska i nekonvencionalna strana poezije Živorada Nedeljkovića. Da bi dospeo do predanjskih reči i načina kojima se obraća tvoračkoj instanci sveta koji, po Laliću, „jeste onakav kakav jeste“, pesnik ispitivač poput Nedeljkovića morao je da prođe dugi i zametni proces osporavanja, osluškivanja i malih otkrovenja, hrabro uronjen u burne tokove sopstvenog života i iskustva i u mehanizme jezika kao ovejanog manipulatora i jedinog smislodavca.

Zicka hrisovulja

BIOGRAFIJA:

Živorad Nedeljković je rođen 1959. godine u Kraljevu. Odrastao i živeo u Podunavcima. Od 2002. radi kao urednik u izdavačkoj delatnosti Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu. Sada je stanovnik Čačka.

Objavio je zbirke pesama: Pogrešna prognoza (1991), Majka (1994), Tutin i još pedeset pesama (1998), Jezik uveliko (2000), Tačni stihovi (2001), Sušti poslovi (izabrane i nove pesme, 2002), Negde blizu (2003), Drugi neko (2005), Ovaj svet (2009), Neumereni rad godina (izabrane pesme, 2011), Nadmoć metafore (izbor na srpskom i francuskom, 2012), Talas (2012), Ulazak (2014) i Zvezdano polje (izabrane i nove pesme, na srpskom i makedonskom, 2014).

Pogrešnu prognozu objavljuje u Čačku, kao nagradu na konkursu „Disovog proleća“ za prvu zbirku. Zmajevu nagradu Matice srpske i Nagradu „Branko Miljković“ dobija za zbirku Tačni stihovi, „Đura Jakšić“ za zbirku Negde blizu, nagrade „Meša Selimović“ i „Jefimijin vez“ za Ovaj svet, „Vasko Popa“ za zbirku Talas i „Rade Drainac“ za zbirku Ulazak.

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor