Tavnik – prestonica srpske dunje

Tavnik kod Kraljeva je selo sa najviše stabala dunja u Evropi. U ovom mestu sa 1.200 stanovnika ima preko 60.000 stabala ove voćke. Matematika pokazuje da po glavi stanovnika ima 50 stabala, a zvanična statistika da oko dve trećine prinosa dunja u našoj zemlji potiče upravo iz Tavnika. Ovaj podatak je impozantniji ako se zna da je Srbija, sa 13.000 tona godišnje, najveći proizvođač u Evropi, odmah posle Španije.

U Tavniku je preko 300 hektara zemlje pod dunjama, ali i dalje niču novi zasadi. Ne samo zbog pogodne klime i sastava zemljišta, već i zbog dobre cene ovog voća u poslednjih nekoliko godina.

Jedan od najvećih proizvođača dunja u selu Tavnik je Vlado Obradović. On u svom posedu ima četiri hektara sa 3.500 stabala, a njegov projektovani prinos je 200 tona. U punom rodu, posle osme godine, on će ubrati od tri do četiri vagona, ili oko 70 kilograma sa svakog stabla.

Tavnik

„Kompletno selo okrenuto je ka Rudniku, a na takvoj je poziciji da je preko celog dana osunčano. Drugo, ovde postoji dobra ruža vetrova. Sa ovčara stalno duva vetar i ukršta se sa onim sa Kotlenika i Rudnika, a u zemljištu ima dosta lignita. Takvi uslovi u Tavniku daju dunji 30% suve materije, a prerađivači znaju koliko je to bitno kod voća“, kaže Vlado Obradović.

Zasad dunje je dugovečan. Može da potraje i do sto godina. Ulaganja po hektaru iznose oko 10.000 evra, a najskuplja je priprema zemljišta. Sadnice su od dva do tri evra, a posle pete godine prinos po hektaru je od 30 do 50 tona, te se o isplativosti i ne diskutuje.

„Jeste, gajenje dunje je isplativo, ali pod uslovom da imate veće površine. Ako imate tridesetak ari, to su male količine za kalkulaciju, pa vas baš briga koliko koštaju. Ove godine cena dunje je bila 50 dinara po kilogramu i proizvođači se slažu da je to bilo iznad očekivanja. Rod je bio slab zbog teških vremenskih uslova i bilo je teško sačuvati i stabla i plod. Cena od 30 evrocenti je ona koja zadovoljava i proizvođača i prerađivača. Ervinija je naš najveći neprijatelj, iako je dunja otpornija na tu bolest od jabuke i kruške. Od dunje se može živeti, iako je podizanje zasada jedan od najzahtevnijih u voćarstvu“, objašnjava Obradović.

Tavnik

Najveći deo prinosa dunje iz Tavnika odlazi u rakiju, jer nema kao nekada otkupa za druge prehrambene proizvode. Dunje nema u ogromnim količinama u konzumu, a sve manje se prave slatka i džemovi. Ili sami odgajivači prave rakiju, ili dunje prodaju destilerijama. Napraviti kvalitetnu dunjevaču, kažu, jedan je od najtežih poslova u pečenju rakije. Pravljenje rakije od ovog voća takođe je isplativo, ali samo kada su u pitanju velike površine.

Autor: Biljana Nenković

Izvor: http://www.agromedia.rs/agro-teme/vocarstvo/tavnik-prestonica-srpske-dunje

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor