Saša Veljović – građevinar i maratonac

Kraljevčanin Saša Veljović je građevinar već četvrt veka,a maratonac je postao pre tri godine.

Najpre je radio kao građevinski inženjer u nekad ugledom kraljevačkom „Planu“. Kada je to preduzeće, kao i mnoga društvena preduzeća, propalo, on otvara 2001. godine sopstvenu firmu „Standard“, malu, ali dovoljno uspešnu da u njoj pristojne zarade ostvaruju i vlasnik i zaposleni radnici. U „Standardu“ se o tenderima brine Sašina supruga Gordana s kojom je on podigao dve ćerke za ponos, Teodoru studentkinju IV godine Vojnoelektronskog inženjerstva na Vojnoj akademiji i Jovanu studentkinju Prirodno – matematičkog fakulteta.

Do sada je „Standard“ iz Kraljeva izgradio, rekonstruisao i adaptirao brojne škole, odmarališta, ambulante, stambene zgrade, kuće, lokalne mostove, komunalne objekte u Kraljevu, Kragujevcu, Vrnjačkoj Banji…

„Dakle, nismo načisto propali, još ima nade za nas“ izgovorio je profesor Spasoje Krunić, kada je zimus u svojstvu projektanta vršio kontrolu radova na kapeli koju Sašin „Standard“ gradi na Groblju streljanih 1941. godine u Kraljevu. Pohvala čuvenog arhitekte Krunića donosi najveću satisfakciju zato što on važi za veoma oštrog kritičara stanja u srpskom građevinarstvu.

A kako je građevinac Saša Veljović  postao i maratonac. Trčati najtežu atletsku disciplinu je ogroman poduhvat. Tih 42 kilometra i još 195 metara, pa, to je kao da prevalite rastojanje od Kraljeva do brda Vučkovica na putu za Kragujevac, do Stopanje idući za Kruševac ili do Polumira na putu za Ušće.

Maraton

Pričali smo sa Sašom i pitali ga otkud maraton povrh svih obaveza. On kaže – počelo je kao brzo hodanje i lako trčkaranje na kraćim stazama radi rekreacije i skidanja kilaže. Osveženje organizma od dnevne rutine. Vremenom se same granice pomeraju. Pročitam negde na internetu da čovek postane trkač kada pretrči 30 minuta bez prekida. Setim se strica Radoslava koji je profesor u penziji u Nemačkoj, a maratonac. I tako, malo po malo, rešim da se i ja oprobam. Čitave 2012. godine sam trenirao za maraton. Toliko dugi treninzi nisu bili neophodni, no hteo sam da budem siguran.

Prvi maraton koji je zvanično istrčao beše Beogradski ultramaraton samoprevazilaženja 2013. godine na Ušću. Te godine, u svojoj četrdesetsedmoj godini života, istrčao je još četiri polumaratona, četiri puta po 21 kilometar. Ukupno do sada, za tri godine, 12 polumaratona, 6 maratona i 3 ultramaratona: u Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu, Kragujevcu, planinske maratone na Tari, Kosmaju, Fruškoj Gori, Mojstiru, kod Bajine Bašte… U oktobru 2015. godine ispunila mu se posebna želja te je zajedno sa stricem trčao maraton u Kelnu.

Šta je važno za maratonca? Na osnovu poznatih opštih principa utvrđen, individualizovan plan treninga i redovno ispunjavanje plana. Nedelju dana pre maratona odmor sa malo ili nimalo trčanja. Zbog velike potrošnje kalorija organizam sam odredi način ishrane koji ne podrazumeva gotovo nikakva odricanja osim možda korišćenje nešto lakše hrane pred trku. Neki pred start uzimaju gelove sa ugljenim hidratima, a Saša ne.

Zbog neodgovarajućih patika, koje su mu pre maratona bile „taman“ otpala su mu dva nokta, dakle, patike nešto komotnije, razgažene i ne nove čarape. Odeće ima različitih kvaliteta, ali ona mora biti prilagođena vremenu na dan trke, jer maraton se trči i na -5 stepeni C i na više od 30 stepeni C, po kiši i po vetru.

Tokom trke neophodno je blagovremeno uzimanje tečnosti i nošenje pulsmetra je važno radi kontrole maksimalno dozvoljenog rada pulsa i blagovremenog odustajanja od trke.

Bol redovno prati trkača i tu pomaže samo čvrsta volja i samopouzdanje koji se grade na treninzima i prethodnim trkama.

Sasa Veljovic
Pitamo Sašu o čemu razmišlja maratonac tokom trke. A on kaže: „U prvo vreme sam nosio vokmen da slušam muziku ali sam brzo od toga odustao jer sam shvatio da se sve misli same koncentrišu samo na jedno – kako da se trka izdrži do kraja“. Kaže nam i da štampane literature i informacija na internetu ima obilje , a i sami maratonci su veoma raspoloženi da podele iskustva i savete.

Još i ovo, Saša Veljović koristi sat sa ugrađenim GPS uređajem koji beleži i na kompjuter prenosi sve njegove sportske aktivnosti tokom godine. Tu se nalaze podaci da je on za četiri godine prevalio oko 950 kilometara brzim hodom, pretrčao 6.060 kilometara i planinarenjem prešao oko 300 kilometara. Ukupno više od 7.300 kilometara što na treninzima,što na zvaničnim trkama.

U Evropi nema, ni na sever, ni na zapad, ni na jug tako udaljene tačke od Kraljeva. Idući na istok Saša bi sa ovih svojih 7.300 kilometara prešao preko Rumunije, Moldavije, Ukrajine i Rusije i već bi se primicao Ulan Batoru u Mongoliji . Svojim tempom bi iduće godine dotrčao do obale Japanskog mora.

Šta posle? Nazad trčeći. Jer kaže da neophodni period odmora posle maratona traje do sedam dana, ali se želja za trčanjem ponovo javi već posle tri – četiri dana.

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor