Nad kraljevačkim Rusima nema senke

Serija RTS „Senke nad Balkanom“ izaziva negativne reakcije rusofila zato što su kozaci barona Petra Vrangela predstavljeni kao deo kriminalnog podzemlja Beograda. Serija, koja ideju za svoje ime duguje dokumentarcu „100 senki nad Beogradom“, podstakla nas je da se podsetimo istorije Rusa u Kraljevu.

Rusi u Kraljevu u prvoj polovini XX veka

Istoričar Vladan Virijević posvećuje kraljevačkim Rusima deo svoje obimne monografije „Kraljevo, grad u Srbiji 1918 – 1941“, iz koje koristimo redove koji slede.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, tokom i nakon okončanja boljševičke revolucije i građanskog rata, počeli su da pristižu ruski emigranti. Na našu teritoriju stupilo ih je oko četrdesetak hiljada, bilo u tranzitu ka zemljama Zapadne Evrope ili se pak trajnije naseljavajući u našim gradovima i selima. Jedni su Rusiju napuštali zbog ideoloških razlika sa novom sovjetskom vlašću, drugi su bežali iz ekonomskih razloga, a treće su, kao neprijatelje novog poretka, proterivale boljševičke vlasti. U istom izbegličkom korpusu našli su se oficiri i vojnici, lekari, inženjeri, profesori univerziteta, arhitekte, umetnici i intelektualci drugih profila, trgovci, zanatlije, veleposedničko plemstvo, sveštenici, industrijalci, činovnici itd.

Krajem avgusta 1920. godine u Kraljevu se nalazilo 12 ruskih porodica sa 19 članova, dok je prilikom popisa stanovništva 31. januara 1921. godine registrovano 12 Rusa. Tokom februara 1921. godine, u „trećem imigracionom talasu“, sa ostrva Lemnosa u Kraljevo je prispelo 68 emigranata iz Rusije.

Izgradnja puta Kraljevo – Raška, početkom 1923. godine, izrada železničke pruge Kragujevac – Kraljevo – Raška – Kosovska Mitrovica, kao i podizanje Fabrike aviona i Železničkih radionica, tj. Fabrike vagona, ubrzali su uvećavanje broja Rusa koji su, bar za nekoliko godina, postali žitelji Kraljeva. Većina njih pripadala je Tehničkom puku I armijskog korpusa Vrangelove armije, Kubanskoj kozačkoj diviziji i Donskom korpusu. Smanjenjem obima i završetkom nekih od ovih građevinskih zahvata veći broj Rusa, posebno samaca, odlazio je dalje u potrazi za zaposlenjem, ali su neki, uglavnom porodični ljudi, svoje kofere potpuno raspakovali u Kraljevu. Obezbedivši skroman smeštaj i kakav – takav posao, ove pridošlice su se lagano uklapale u novu sredinu. U tome su im, bar u početku, pomagale i državne vlasti, da bi uskoro i sami „kraljevački Rusi“ obrazovali „Rusku koloniju“. Krajem 1933. godine ona je okupljala preko 200 lica, pretežno siromašnih radnika. U sklopu nje funkcionisao je i „Roditeljski komitet“, koji se starao o „potpomaganju đaka ruske narodnosti u pogledu uspešnog učenja i sudelovao u pogledu vaspitanja u nacionalnom ruskom duhu“. O njihovom vaspitanju i obrazovanju brinula se učiteljica Margarita Lukač.

U Kraljevu je aktivno delovala i podružnica nacionalno – kulturna ustanova „Ruska matica“, Značajne uloge u društvenom životu ovdašnjih Rusa pripadale su „Kubanskoj kozačkoj stanici“ i „Ruskom pevačkom društvu“. Rusi su udarili vidan žig javnom i kulturnom životu varoši na Ibru. Njihovo prisustvo osećalo se na svakom koraku. Na ulicama, trgu, pijacama, baštama i kafanama čuli su se ruski jezik i pesma, zapažale visoke kozačke šubare, crni vojnički koporani i nabrane mekane čizme. Omiljena kafana u kojoj su se okupljali organizujući svoje zabave, tzv. ruske večeri, na kojima su pevane romanse, prikazivane razne mađioničarske i akrobatske veštine, bila je „Kod srpskog Kralja“, na uglu ulica Obilićeve i Hajduk Veljkove. „Ruske večeri“ održavane su i u drugim kraljevačkim kafanama i hotelima („Studenici“, „Parizu“) i bile su veoma popularne kod meštana. Slobodno vreme u letnjim mesecima Rusi su najčešće provodili na levoj obali Ibra okupljajući se na „ruskoj plaži“, koja se protezala od gvozdenog mosta do gradske klanice.

Prožimanje srpskog i ruskog načina života unelo je brojne novine i kod jednih i kod drugih. Najveći broj Kraljevčana prvi put se sretao sa ruskom kuhinjom: raznim jelima od pečuraka, kašama, borščom, piroškama, haringama i drugim, koja su ubrzo našla mesto na njihovim jelovnicima. Pod uticajem Rusa i njihovih već pomalo kultnih samovara, čaj se u srpskim domovima počeo piti svakodnevno, a ne samo kao lek u bolesti. S druge strane, nekadašnji podanici dinastije Romanov stekli su naviku ispijanja kafe i „slatkog“ sa vodom kao sastavnog dela rituala za doček gostiju kod Srba. U srpske domove Rusi su uneli i običaj kićenja jelke za novogodišnje praznike, poštovanje i negu kućnih četvoronožnih ljubimaca (psi, mačke) i još mnogo toga.

Socijalnu i profesionalnu kartu „kraljevačkih Rusa“ nemoguće je pouzdano predstaviti, pogotovu stoga što je najveći deo ovih „iskorenjenih ljudi“, iz egzistencijalnih razloga, prihvatao poslove koji su bili ispod nivoa njihovog, uglavnom solidnog, obrazovanja. Tek, u Kraljevu su se nastanili ataman Vjačeslav Naumenko, vazduhoplovni oficiri Ritikov i Rumjancev, u to vreme najstariji živi pilot na svetu Jankovski, pukovnik Morozov, inženjer Šumenski, zubni lekar Andrija Volčkov, lekar opšte prakse Ivan Andruškijevič, advokati Ilija Kočički i Nićifor Savojski, nekoliko profesora, brojni limari, tesari, bravari, kovači, tipografi, slovopisci, tehničari, strugari, služitelji itd. Prvi taksisti u Kraljevu bili su Rusi – Ivan Karasev i izvesni Anatolij.

Sem stručnjaka iz raznih oblasti čiji kadar je u jugoslovenskoj državi bio deficitaran (lekari, inženjeri, profesori, geometri i sl.) i onih koji su se, poput Dimitrija Nesterenka i Gligorija Gluščenka, uspešno uklapali u trgovinske tokove odlikujući se solidnošću i uslužnošću, većina ih je živela na ivici egzistencije, snalazeći se za posao na različite načine. O njihovom položaju svedoči i jedan novinski napis: „Usled prekida, zbog zime i mraza, radova na dovršenju zidanja fabrike vagona u Kraljevu, mnogo Rusa je ostalo bez posla i nalazi se u bedi. Radi njihove pomoći sada je otvorena jeftina dobrotvorna kujna u kojoj se ruskim besposlenim radnicima izdaje skroman ručak i čaj na kredit i besplatno dok se radovi ne obnove“.

Oni koji su znali neki od zapadnoevropskih jezika ili neku umetničku veštinu, držali su privatne časove dopunjavajući na taj način svoje, više nego skromne, kućne budzete. Tako su mnogi kraljevački mladići i devojke prve akorde na violini odsvirali na časovima kod Feodora Obeleževa a virtuelnost klavirske muzike upoznali na nastavi kod supruge izvesnog Abramceva. Posebno dubok trag u muzičkom životu Kraljeva ostavio je muzičar Vatrogasne čete, Pavle Škurenko.

Svojevrsna kulturna misija pripadala je profesorima, čiji broj je, usled čestih premeštaja u druga mesta, varirao. Među prvima je, školske 1921/22. godine, u kraljevačku gimnaziju stigao,i u njoj ostao do 1930. godine, kao predavač zemljopisa i veronauke, Feodor Rajevski. O njemu je direktor Gimnazije Uskoković zapisao: „Srpski jezik naučio je vrlo dobro, a svojim vladanjem i marljivošću može poslužiti svakome kao najlepši primer. G. Rajevski je prototip one stare slovenske ruske duše, pune morala, skromnosti i ljubavi… naročito prema školi, njenom radu i crkvi.“

Mihailo Glušenko, sa diplomom „Arhitekturnog fakulteta“ Umetničke akademije u Kijevu, predavao je, od 1921. do 1923. godine, crtanje i pisanje, a vodio je i privatnu školu modernog crtanja i umetnosti. U dva navrata od 1925. do 1926. i od 1929. do 1933. godine – ovdašnji profesor bio je i Ivan Vedenski koji je „tačno i savesno predavao pevanje“, odlično vodio hor i bio „čuvar školskog harmonijuma“. Osim njih, do početka Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije, u učionicama Gimnazije predavali su još i: Nikolaj Voskresenski (veronauka, matematika), Nikolaj Kadesnikov (matematika), Vitalij Hvorostanski (pisanje, matematika, fizika), Mihail Cinhotski (pisanje, matematika, fizika) i Aleksije Šostakov (crtanje, pisanje, matematika i francuski jezik). U „Nižoj stočarsko – mlekarskoj školi“ radio je kao profesor i inženjer poljoprivrede Ignjatije Poderegin (stočarstvo, zoohigijena, hemija), oženjen gimnazijskom profesorkom Milkom Bajić.

Nađa Poderegin (Foto: Arhiv Kinoteke)

Ruski emigranti ostavili su pečat i u kraljevačkom sportu. Po svojim veštim driblinzima ostao je upamćen fudbaler „Ibra“ Đorđe „Rus“, a pri Sokolskom društvu, u drugoj polovini 30-ih godina, aktivno je delovao „Ruski odsek“, u kome je 1939. godine bilo 30 članova i 15 članica svih uzrasta.

Neki od njih, poput zubara Volčkova, koji je oženio ćerku Spasojevića, i Šumjanskog, koji je svoju ljubav pronašao u ćerki vunovlačara Kostića, postali su kraljevački zetovi.

Emigranti iz dalekih ruskih gradova i stepa, živeli su u Kraljevu čeznući za rodnim domovima, negujući jezik, običaje i tradiciju, doživljavajući svoj trenutni položaj kao prolazno stanje, s osećanjem da je taj način života privremen i da je dan povratka u otadžbinu blizu.

Rusi u Kraljevu u XXI veku

Deo kraljevačkog miljea u posleratno doba bile su i ostale familije Berežnov, Mirošničenko, Kostira, Nacik, Romanov…

Ali, novi vek doneo je jednu neobičnu pojavu. Počev od 2009. godine nastaje kod nas nova kolonija „baćuški“. U sela kraljevačkog kraja – Konarevo, Bogutovac, Bresnik, Vrdila, Žiču , Oplaniće, Roćeviće, Progorelicu, Metikoše, Čukojevac… doselilo se šezdesetak ruskih porodica, sa oko 200 članova. Porodice Kudrin, Mahcijev, Podonjicun, Pererv, Plakhtijev… Ne kao politički azilanti, niti zbog nemaštine, jer su finansijki uglavnom dobro stojeći za srpske prilike. Kupuju zapuštena seoska domaćinstva, pa čak i cela imanja u okolini Kraljeva. Zadovoljni ovdašnjim mirnim i zdravim životom, različitim od ambijenta velikih gradova iz kojih dolaze, započinju poljoprivrednu proizvodnju, trgovinu poljoprivrednim i drugim proizvodima, biznis u oblasti novih informacionih tehnologija…

Kozački general Ataman Srpski Oleg Stepanovič Grjaznov

Predstavnici ruske ambasade u Srbiji često su u poseti svojim državljanima kod nas naseljenim. U našem gradu je boravio general Oleg Stepanovič Grjaznov, iz Nižnjeg Novogoroda, koji vodi kozačku sekciju i kozačku stanicu u Kraljevu. Kao svojevrstan vid kulturne i poslovne saradnje između Srbije i Rusije u Kraljevu su osnovana tri društva srpsko – ruskog prijateljstva: „Slovensko društvo“, „Društvo Kraljevgrad“ i „Sv. Aleksandar Nevski“.

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor