Moda u Kraljevu između dva svetska rata – I deo

Moda u Kraljevu između dva svetska rata na upečatljiv način opisana je u knjizi Vladana Virijevića Kraljevo, grad u Srbiji 1918 – 1941. Tekst o modi prenosimo u dva nastavka.

 – Jedan od najboljih pokazatelja modernizacijskih promena na čijem primeru se ogledao civilizacijski preobražaj pojedinaca i njegova podložnost uticajima kolektivnih obrazaca jeste moda. Ona predstavlja specifičnu socijalnu formu neobično otpornu na sve privredne i društvene promene, fenomen koji opstaje čak i u najdubljim krizama, lomovima i oskudici. Kako ističe Peđa Marković, „moda je karakterističan primer proširenih horizonata“.

Ono što je u pogledu mode karakterisalo sva provincijska mesta u Srbiji u periodu između dva svetska rata, a i u ranijim periodima, pa samim tim i Kraljevo, bila je „zagledanost“ u Beograd kao, za tadašnje prilike, svojevrsnog generatora i katalizatora modnih kretanja. Svi noviteti, modni trendovi i detalji nastali u nekoj od poznatih evropskih „modnih prestonica“ (Parizu, Beču, Rimu, Berlinu itd.) pristizali su najpre u Beograd, odakle su se modni valovi razlivali po unutrašnjosti zemlje. Evropsku modu u Kraljevo su donosili trgovci na povratku sa svojih poslovnih putovanja, đaci i studenti školovani u jugoslovenskoj metropoli ili u nekom od gradova Zapadne i Srednje Evrope, putnici na proputovanju, ekonomski imigranti, a širenjem štampe kao moćnog medija ona je pristizala i sa stranica modnih revijalnih časopisa poput beogradskog „Žena i svet“ ili pariskih „Ellite“, „Paris Elégant“, „Toute la Mode“, „La confection Parissiene“, „La chaussupe“ i drugih koji su se mogli nabaviti kod kolportera, vlasnika „pomodnih“ radnji ili u knjižarama. Specifična uloga u menjanju ovdašnje mode pripadala je ruskim i francuskim doseljenicima.

Moda u Kraljevu

Posebno podložne modnim uticajima i promenama, koje se nisu očitovale samo u spoljašnjim promenama garderobe i frizura, već su ostavljale dalekosežnije uticaje na svest i dovodile do menjanja moralnih normi i formi ponašanja lagano razarajući tradicionalnu srpsku patrijarhalnu porodicu, bile su žene. Uprkos otporu tradicionalista, moda je, naročito u periodima ekonomskog boljitka sredinom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, zauzimala sve čvršće pozicije menjajući sistem opšteprihvaćenih društvenih vrednosti. Zasigurno da su modni trendovi bili „krivci“ za liberalizaciju formi ženskog ponašanja, o čemu je, pomalo začuđen ovakvom pojavom u jednom provincijskom gradu, novinar „Pravde“ zabeležio: „Kada je već reč o kraljevačkim devojkama, treba istaći jednu vrlo interesantnu i simptomatičnu pojavu. Naime, one bez ikakvog ustručavanja, savršeno prirodno, u manjim grupama ili potpuno same, dolaze na matinea, zabave ili sedaju za sto pred hotelom ili šetaju korzoom, idu u bioskop ili dolaze na plažu. Bez roditelja ili kavaljera, što nije slučaj kod ostalih naših palanki. Ovde nije običaj da se devojke skupe još kod kuće pa da tako zajedno izađu na korzo. Ne, već izlaze pojedinačno i nalaze se na korzou, matineu ili uveče pred hotelom. I to dolaze na korzo tek posle 8 časova uveče, obično posle večera, pošto se obuku u večernje toaleta. Posle kratke šetnje sedaju pred hotelom i obično uz pivo slušaju muziku. A oko 10 časova počinje dansing i igra se do duboko u noć. Sutra dan, pre podne, posluju po kući, a čitavo popodne provode na plaži.“

Moda u Kraljevu

Najbolji indikator modnih kretanja, pored raznih zabava, matinea, soarea, igranki i plaža, bio je korzo u glavnoj ulici, na kome su se u večernjim satima mogle videti devojke, žene, mladići i stariji muškarci odeveni u skladu sa raznim modnim obrascima. Osim toga što su odeća, obuća, frizura i drugi estetski detalji pokazivali društveni standard i status na socijalnoj lestvici, oni su bili i svojevrsna obeležja jedne vremenske epohe. U godinama neposredno nakon Prvog svetskog rata Kraljevo je zapljusnuo val u to vreme dominantne šimi-mode: pantalone uskih nogavica, dobro nafatirana široka ramena na sakoima i kaputima, uske ženske suknje i haljine „jedva nešto malo preko kolena, tako da su se mogle dobro zapaziti i lepe noge i oblici ženskih tela“ i kultne „šimike“ – šiljate cipele za žene i muškarce. Na glavama muškaraca zapažali su se šeširi širokog oboda, ponekad i velurski, a kod žena filcani i kožni zvonasti šeširi sa podvrnutim obodom, duboko nabijeni na čelo, tzv. šapo-kloš, koji su svojim oblikom podsećali na kalpak srednjovekovnog viteza. Na prelomu treće i četvrte decenije prošlog veka pristigla je tzv. čarlston moda iz Amerike koju su odlikovale široke nogavice na pantalonama, sa manžetnama, ravna ramena na kaputima i sakoima, primetno kraće suknje i haljine „sa pojasom na bauš“ i ponekad sa fronclama, znatno komotnije od onih karakterističnih za šimi-modu.

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor