Moda u Kraljevu između dva svetska rata – II deo

Moda u Kraljevu između dva svetska rata na upečatljiv način opisana je u knjizi Vladana Virijevića Kraljevo, grad u Srbiji 1918 – 1941. 

Stvar prestiža predstavljalo je nošenje šešira poznatih svetskih marki: italijanskih „Borsalino“ i „Panica“, bečkog „Habiga“, londonskih „Lok i kompanija“ i „Trus i kompanija“, a neizbežni modni detalj u jesenjim i kišnim danima bili su kišobrani i svileni muški mantili proizvođača „Barberi“, „Aligator“ ili „Akvaskutum“. Sve ovo bilo je moguće nabaviti u poznatim lokalnim „mode-salonima“ i „manufakturno-pomodnim“ trgovinama, a oni imućniji su za oblačenje po poslednjoj modi potezali čak i do Beograda. Raznovrsnošću ponude isticali su se „mode-salon“ „Marica“ („veliki izbor najmodernijih šešira“) i trgovine „Kod mladića“ („ogromno prispelo stovarište modne robe po današnjim modnim i slatkim ukusima i najboljim kvalitetima“), Vojislava D. Đorđevića, Radomira Jovanovića Bukare, Milovana Jovanovića („veliki izbor modne ženske i muške trikotaže i kravata“) i „Braće Jakovljevića“ („raspolaže najvećim izborom gotovih ženskih kaputa“), a oni koji bi se odlučili da svoje odelo sašiju kod nekog od ovdašnjih krojača, navraćali bi u radnju „Braće Stefanović“, koja je nudila veliki izbor štofova poznate paraćinske industrije „Teokarević“. Oni sa „plićim“ džepom i drugačijim modnim sklonostima opredeljivali su se za nabavku znatno jeftinije muške odeće varaždinske konfekcije „Tivar“ – plava karirana odela i zeleni zimski kaputi od „lodna“, tzv. hubertusi, sportskog kroja koji su bili nepromočivi i otporni na jake vetrove.

Moderna obuća kupovana je u radnjama: „Bata“, kod Svetomira Tomovića („Boston“ cipele) i Bože Stefanovića („pored prvoklasne izrade cipela sviju vrsta i fazona, možete dobiti i prvoklasne papuče kožne i štikovane, ženske i muške“)

Moda u Kraljevu

U skladu sa modom koja je evoluirala, vodilo se računa i o izgledu frizure. Parna, „marsel“ i elektroondulacija postajale su sastavni deo navika kraljevačkih dama koje su uz to pažnju pridavale i kozmetičkim preparatima – puderima, kremama, parfemima, a najčešće korišteni bili su kremovi za negu lica: „Ponds“, „Nivea“, „Elida“, „Tokalon“ i „Dr Filipon krem“, koji je izrađivan u vršačkoj apoteci „Kihler“. One koje su više težile ekstravaganciji, pri tom lakše odbacujući tradicionalne stege i predrasude, bojile su kosu, najčešće turskom „kanom“, za koju se verovalo i da je dobra za jačanje njenog korena, dok su muškarci za oblikovanje frizure upotrebljljavali brilijantin ili „šećernu vodicu“.

Ono što je u pogledu modnih trendova Beograd predstavljao za Kraljevo, to je ono bilo za seosko područje žičkog sreza. Pod uticajem „varoške mode“ tradicionalni načini odevanja lagano su iščezavali iz seoskih sredina, o čemu je dopisnik „Politike“ iz Kraljeva, Miodrag Kaličanin, početkom 1941. godine, sa primetnom dozom kritizerstva, pisao: „Posle rata `život po selima oko Kraljeva počeo je iz osnova da se menja. Mnogi lepi običaji napušteni su i na njihovo mesto došle su nove navike. (…) Uticaj varoškog života još koliko se mnogo oseća po selima, naročito onim koja su na domaku tih varoši i time izložena većem uticaju. Naš seljak voli da podražava varoški život i u tom kopiranju on ide do smešnoga. Kao po nekom pravilu iz varoši se prenosi u selo sve ono što je negativno i što nimalo ne odgovara duhu sela i seljaka, a to sve ujedno ekonomski iscrpljuje još više ionako iscrpljenog poljoprivrednika. (…) Seoska žena u mnogim stvarima ne izostaje od žena u varoši. Želja za modom ponela je i ženski seoski svet, koji smatra da sve ono što je moderno u istovreme znači i lepo. Narodna nošnja gotovo sasvim je napuštena.Lakovana cipela i svilena odeća davno su stekli pravo građanstva po selima. Razna kozmetička sredstva isto tako.“

Moda u Kraljevu

Osim u izmenama oblačenja i ličnog izgleda, novi modni trendovi izražavali su se i kroz nove igre, običaje i društvene rituale. Igre karakteristične za kruto i dostojanstveno tradicionalno društvo, kakva su bila kola „kokonješ“, „čačanka“, „kraljevčanka“, „vranjanka“, „travničko“, „zanatlijsko“, „doktorsko“, „trgovačko“ i „zvonce“, sve više su ustupale prostor modernim latinoameričkim plesovima i okretnim igrama, od kojih su najviše igrani: slofoks, tango, polka, mazurka, kadril, engliš-vals, rumba, paleglaj, a naročitu popularnost među Kraljevčanima mlađe životne dobi imao je, zbog ritma i živih pokreta, mađarski čardaš. O tome koliko su ove moderne igre, koje predstavljaju svojevrsnu demonstraciju slobode ophođenja i pokreta, imale poklonika u Kraljevu, govori i podatak da je još 1919. godine Pero Stojić, koji je igrački zanat „ispekao“ u Nirnbergu, stekavši diplomu „tanc-majstora“, otvorio prvu školu igranja u kafani „Jelenac“.

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor