Legenda o Dragomiru Mirkoviću Flegeru

Dragomir Mirković Fleger bio je sin relativno bogatih roditelja, ali danas samo malobrojni stari Kraljevčani  znaju da je bio sin, jedinac kraljevačkog policijskog pisara Ljuba Mirkovića i njegove žene Mare. Fleger se rodio u Kraljevu krajem XIX veka…

… Švabe je baš mrzeo, pa je za vreme njihove okupacije (tokom I svetskog rata)  u čaršiji na sav glas psovao majku caru Franji Josipu, ili bi leti, seo pred neku od kraljevačkih kafana, najčešće pred London gde bi uzjahavši   stolicu naopako i klateći se iz sveg glasa pevao:

Kralj Pera jaše konja bela
Za njim ide Amerika cela…

Tako bi izazivao austrougarske vojnike, uzgred ih i psujući, pa bi se oni oborili na njega i dobro ga isprebijali. Onda bi ga natovarili na građevinska kolica, ona sa jednim točkom, i kundacima ga nabijajući u ta kolica odvozili na obalu Ibra – na današnji kej – i istresali ga pod obalu.

Ali, ni poslednjeg dana okupacije, dok su se austrougarske jedinice postrojavale da napuste grad, Fleger nije ostao miran. Sa srpskom trobojkom na ramenu prošao je kroz centar Kraljeva i zabo je na raskrsnicu kod kafane Zadužbina , te pozvao Srbe da se raduju slobodi koja samo što nije stigla, naravno sa srpskom vojskom. Ostao je živ zahvaljujući samo trenutnoj dobroti jednog okupatorskog oficira, koji je svog vojnika, kada je ovaj već podigao pušku, sprečio da puca…

… Onda, 1941. godine, 14. aprila, okupirano je i Kraljevo. Ulicama Flegerovog grada ponovo su marširali tuđi vojnici. Od kraja prethodnog svetskog rata mnogo toga se izmenilo samo je on, izgleda, ostao isti.

Jednoga dana Fleger je – idući nekom od kraljevačkih ulica (kažu da je to bila baš ulica Vojvode Putnika) – sustigao jednu malu nemačku jedinicu. On je ispod oka pogledao tvrda vojnička lica i tuđe uniforme, pa je onda misleći da niko od njih ne razume srpski jezik, a možda i ne vodeći računa o tome, povikao:

Majku sam j… vašem Franji Josipu.Tako ću majku j….. i vašem Adolfu Hitleru! Neće još mnogo vode proteći Ibrom pa ću i vama videti leđa. Ponovo čete bežati iz Srbije glavom bez obzira. Majku vam vašu….!

Izgleda da je među nemačkim vojnicima bio neki folksdojčer, ili neko drugi ko zna srpski. Uglavnom, nekoliko vojnika izađe iz stroja, okruži Flegera i povede ga ka centru grada. Fleger se za trenutak umiri, i smerno i mirno pođe, a onda – najednom – poče da udara vojnike koji su ga sprovodili, tako da su padali svuda okolo. Onda svi prisutni vojnici navale na Flegera, prebiju ga i povedu pred nemačkog komandanta. Kažu da je kancelarija komandanta tada bila na prvom spratu hotela Pariz…

… U hotelu Pariz doveli su Flegera i gurnuli ga pravo pred komandanta. Začuđen, komandant je ustao od stola, a Fleger kako je već ležao na patosu, sklopi ruke i – pužući prema komandantu, poče da moli da ga zaštiti od nemačkih vojnika. Pa kad priđe dovoljno blizu komandanta, on ga onako dignutim rukama, sklopljenim na molitvu, grčevito steže za jajca i uvrnu ih. Ovaj jauknu od bola (doslovno riknu kao bik) a nemački vojnici pritrčaše i jedva nekako, batinama, odvojiše Flegera od svog komandanta.

Kažu da je Fleger odmah posle toga sproveden za Niš i izveden pred nemački sud. Suđenje je bilo kratko, a presuda surova: smrt…

… Po izveštaju štaba 717. divizije Vermahta Fleger je uhapšen 3. juna 1941. godine, što znači da je baš tog dana fizički napao okupatorske nemačke vojnike u Kraljevu. Nema podatka o tačnom datumu njegove smrti, ali, najverovatnije, je Fleger streljan polovinom juna 1941. godine.

… A Kraljevčaninu Dragomiru Mirkoviću Flegeru ni grob se u Nišu, gde je streljan, ne zna. I u svom Kraljevu je već skoro potpuno zaboravljen…

***

Iz knjige Rada Jovetića Priče iz starog Kraljeva

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor