Kraljevačke plaže nekada

Iz knjige Vladana Virijevića „Kraljevo, grad u Srbiji 1918-1941“, u izdanju Narodnog muzeja i Istorijskog arhiva iz Kraljeva izabrali smo i objavljujemo nekoliko odlomaka o plažama na Ibru u Kraljevu.

 – U danima letnjih žega omiljeno mesto okupljanja Kraljevčana bila je reka Ibar. Iako je u blizini proticala i Zapadna Morava, ona nije toliko privlačila njihovu pažnju. „Često mutna, tiha, topla i podmukla sa svojim brojnim virovima. Jedino su je voleli ribolovci“, pisao je kraljevački hroničar Dobrivoje Obradović Kondis. S druge strane, vode Ibra bile su bistre, zelenkastoplave boje, „sa brzacima u pojedinim delovima i tišacima“, dubine od dva do tri metra.

Sezona kupanja otpočinjala je o Đurđevdanu i trajala do sredine oktobra, mada je kod starijih Kraljevčana postojalo uverenje da sa ovim užitkom treba prestati nakon Preobraženja, kada se, kako tradicija kaže, „preobražavaju voda i gora“.

Na Ibru je postojalo nekoliko plaža. U gornjem delu grada, kod Stare čaršije, nalazio se opasni duboki vir, tzv. kolovrat, koji je predstavljao pravi izazov za plivače. Rečni talasi ovde su udarali u visoku stenovitu obalu i, pod pravim uglom, naglo skretali u drugom pravcu. Nizvodno od njega Ibar je ulazio u „kazan“, gde se voda umirivala i lagano nastavljala svoj put ka plićaku kod „Mirine česme“, gde se nalazilo omiljeno kupalište žitelja kvarta kod kafane „Ženeva“.

Plaza

Najopasniji deo toka Ibra kroz Kraljevo nalazio se u rejonu „Đavoljih ploča“, između „Mirine česme“ i elektrocentrale. Zastrašujući naziv ovog dela reke, u čijem koritu je bilo mnogo stena i podvodnih ploča, opominjao je one koji veštinu plivača nisu najbolje savladali da ga zaobilaze. Kraljevo je imalo i „vojničku“ i „rusku“ plažu. Na prvu, koja je bila poznata i kao „oficirska“, a nalazila se između drvenog mosta preko koga je prelazila „Gočka železnica“ i gvozdenog drumskog mosta, dolazili su na kupanje vojnici i oficiri. Kako su se neki od vojnika, nemajući kupaće gaće, kupali nagi, ova plaža je imala i atribut nudističke. Tridesetak metara nizvodno od drvenog mosta, između dva kraka reke, nalazilo se malo ostrvo, oivičeno vrbama i topolama, čije lepe i peskovite plaže su bile „rezervisane“ za gimnazijalce. „Ruska“ plaža, smeštena između „vojničke“ plaže i gradske klanice, bila je stecište ruskih emigranata. Nešto niže od nje, na ušću reke Ribnice u Ibar, bila je plaža na kojoj su se okupljali stanovnici naselja Ribnice i aerokolonije.

Glavna gradska plaža nalazila se ispod bašte kod elektrocentrale. Šljunkovita obala i plitka voda bili su idealni za porodice sa decom i slabije plivače, pa su na njoj bile najveće gužve. Tu su postojale i kabine za presvlačenje i dva improvizovana bifea (kod „teta Živke“ i Uroša Mitića Micka), u kojima se, po pristupačnim cenama, moglo osvežiti hladnom kabezom, sladoledom, šljivovicom, pivom i salatama od paradajza i krastavaca. Najjači „udar“ na ovu plažu bio je nedeljom, kada bi gradske ulice i kafane skoro opustele, a čitave porodice se sjatile na Ibar noseći u korpama i zembiljima šerpe sa ručkom. Dok bi se deca prskala, jurila ili plivala po plićaku, a žene štrikale ili prepričavale varoške novotarije, „glave porodica“ su u hladovini igrale karte ili šah, čitale novine ili bezbrižno dremale.

Kupališta na Ibru bila su svojevrsni poligoni za dokazivanje spretnosti i odvažnosti. San svakog mladića bio je da pobedi u brzom plivanju, plivanju uz maticu, ronjenju i skokovima sa drumskog mosta, koji su, lepotom i raznovrsnošću stilova, predstavljali atrakciju poput onih u Mostaru ili Užicu. Ipak, titula „naj“ plivača pripadala je onom koji bi uspevao da na Bogojavljenje u ledenim talasima Ibra prvi dopliva do drvenog krsta bačenog s mosta.

Kupaci
Detalj sa jedne od kraljevačkih plaža, 1937. godina

Ibarske plaže predstavljale su, u neku ruku, i modne piste na kojima su se mogle videti razne kreacije kupaćih kostima, ali i koje su, upravo zbog naglašenog liberalizma u odevanju, davale povoda za brojne polemike. Naime, žene su obično za kupanje oblačile „dugačke kombinizone sa bretelama“, devojke su imale jednodelne kupaće kostime „sa obaveznom suknjicom do iznad kolena“, a muškarci su dolazili na plažu u „crnim gaćama poput fudbalskih“, koje su bile „pripijene uz butinu“, ili u dugim belim gaćama koje su povijali u visini kolena. „Slobodnije“ oblačenje i letnje vreline izgleda su inicirali i „slobodnije“ ponašanje i odnos među polovima što je sve češće, iskačući iz okvira tradicionalnog kolektivnog duha, izazivalo burne reakcije „čuvara javnog morala“. Posledica toga bila je odluka opštinske uprave s početka jula 1938. godine kojom je zabranjeno kupanje muškaraca i žena na istim plažama. „Postalo je prosto nepristupačno doći na plažu sa decom, naročito ženskom, koja su prinuđena da gledaju one nemoralne postupke pojedinih muškaraca i žena. Ko hoće da sebi stvara takva uživanja, neka to potraži na drugoj strani, a ne pred svetom koji je prinuđen da okreće glavu na drugu stranu od gadosti koju sebi dozvoljava ovaj demimondski svet. Ne treba dozvoliti da i ova opštinska naredba ostane mrtvo slovo na hartiji, kao što je to slučaj sa mnogo ranije izdatim!“ – pisao je rezignirani lokalni novinar.

U naredbi Uprave opštine kraljevske stajalo je:

„1. Da se prilikom kupanja u reci Ibru, ne smeju kupati na jednom mestu muškarci i ženskinje zajedno, pa ma to bili muž i žena. Već se imaju kupati na podvojenim – od opštinske uprave odredjenim – mestima,koja su vidnim znacima obeležena… i

2. Zabranjeno je kupanje muškarcima bez gaćica i ženskinjama bez kupaćih kostima, podrazumevajući sve kupače preko deset godina svoje starosti.“

 Za ove prekršaje kazna je bila novčana do 200 dinara ili zatvor do pet dana.

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor