javno privatno partnerstvo

Javno privatno partnerstvo

O JAVNO – PRIVATNOM PARTNERSTVU

Ostalo je zabeleženo da je još u vreme Cezara Avgusta Rimska imperija poverila plemenu Salasi pravo na naplatu naknade za prelaz preko planinskog prelaza Sveti Bernard ali uz obavezu održavanja prolaza prohodnim i vršenje usluga vodiča za putnike. I kasnije kroz istoriju bilo je puno primera da država poveri privatnim licima izgradnju i održavanje mosta ili puta uz pravo na naplatu mostarine ili putarine.
Snažan i moderan razvoj javno-privatnog partnerstva počinje od osamdesetih godina dvadesetog veka, i to u SAD i u Evropi. Značajan podsticaj razvoju ovog instituta dala je Zelena knjiga o javno-privatnom partnerstvu koju je donela Evropska komisija 2004. godine. U tom dokumentu se javno-privatno partnerstvo definiše kao oblik saradnje između javne vlasti i privatnog preduzetništva ucilju obezbeđenja finansiranja, izgradnje, obnove, upravljanja i održavanja javne infrastrukture ili pružanje javnih usluga.
Generalna karakteristika javno-privatnog partnerstva je obezbeđenje najefektivnije javne usluge uz najmanji trošak. Karakteristični osnovni elementi su: relativno dugo trajanje partnerstva, u nekim slučajevima i do 30 godina, finansiranje se u najvećoj meri i najvećem broju slučajeva oslanja na privatna sredstva, ali uz učešće i javnih sredstava, javni partner definiše ciljeve gradnje ili pružanja usluga sa aspekta javnog interesa i postavlja standarde gradnje, održavanja i kvaliteta usluga, rizik aranžmana se prenosi na privatnog partnera, inače bi ga snosio javni sektor, sama raspodela rizika zavisi od slučaja do slučaja i definiše se ugovorom, javni partner plaća naknadu za korišćenje privatnom partneru ili je ovaj naplaćuje direktno od korisnika usluga i na kraju izgrađeni objekat se nakon isteka ugovora vraća u vlasništvo javnom sektoru.
U pojedinim zemljama EU 14% javnih investicija u ključnim infrastrukturnim oblastima finansirano je kroz javno-privatno partnerstvo, a statistike govore da se putem JPP može uštedeti i do 17% u odnosu na troškove nastale drugim, tradicionalnim vidovima nabavke objekata javne infrastrukture.
Stručna literatura identifikuje pet osnovnih tipova JPP projekata:

  • Ugovori za usluge / servisni ugovori,
  • Menadžerski ugovori,
  • Iznajmljivanje/ lizing,
  • BOT modeli u više varijanti, i
  • Koncesija.

javno privatno partnerstvoU Srbiji saradnja javnog i privatnog sektora nije imala uspeha do 2011. godine kada je, u decembru mesecu, donet Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Uz taj zakon okvir za primenu javno-privatnog partnerstva čine i: Zakon o komunalnim dealtnostima, Zakon o javnim nabavkama, Uredba o nadzoru nad realizacijom javnih ugovora o javno-privatnom partnerstvu, kao i Metodologija za analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva u JPP i koncesijama.
Komisija za javno-privatno partnerstvo, kao nadležno vladino telo do sada je dala pozitivno mišljenje na 34 projekta javno-privatnog partnerstva koje su joj dostavili veliki gradovi Beograd, Novi Sad i Niš ali i male opštine kao Srbobran, Batočina, Topola i Brus. Od tog broja 10 projekata se odnosi na delatnost javnog gradskog ili prigradskog prevoza, 7 projekata se odnosi na rekonstrukciju i održavanje javne rasvete ili zamenu postojećih „štedljivim“ LED svetiljkama, 5 projekata se odnosi na upravljanje komunalnim otpadom, a ima i onih kojima se uređuje izgradnja i upravljanje javnim garažama, ugradnja kotlova na drvenu biomasu (pelet) u školama i dislociranim javnim objektima i dr.
Partnerstvo između javnog i privatnog subjekta se može realizovati na osnovu zaključenog javnog ugovora ili putem osnivanja zajedničkog privrednog društva. Javni partner može biti državni organ, organizacija i ustanova i drugi budžetski korisnik i organizacija za obavezno socijalno osiguranje, zatim javno preduzeće kao i drugo pravno lice pod kontrolom državnog organa ili javnog preduzeća. Privatni partner je domaće ili strano fizičko ili pravno lice.
Inicijativu za JPP može dati bilo javni bilo privatni partner. U daljem postupku osim obaveze da se od Republičke komisije pribavi mišljnje da li se konkretni projekat može realizovati u formi JPP predlagač je dužan da zapredlog projekta pribavi odobrenje Vlade Srbije, Vlade AP ili skupštine jedinice lokalne samouprave, u zavisnosti od toga da li se partnerstvo realizuje na nivouRepublike Srbije, AP ili lokalne samouprave. Takođe, nakon sprovedene javne, tenderske procedure izbora privatnog partnera postoji obaveza dostavljanja nacrta ugovora o JPP Vladi Srbije ili AP ili skupštini lokalne samouprave, radi davanja saglasnosti.
javno privatno partnerstvoPri realizaciji projekta JPP sa elementima koncesije zakon je propisao obavezu obrazovanja stručnog tima, ali je praksa pokazala da je takav tim neophodan i pri realizaciji projekta JPP bez elemenata koncesije. Posao stručnog tima je da pruža stručnu pomoć pri pripremi ekonomskih i drugih analiza i studija opravdanosti projekata JPP, prilikom sačinjavanja konkursnih uslova i pri oceni ponuda. Kod najsloženijih projekata JPP neophodno je angažovanje profesionalnih konsultanskih kuća.

 

Fotografije preuzete sa sajta: http://www.srcmgm.rs/sr/

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor