Ibar

– Ibar je žila kucavica, ponos i simbol Kraljeva. Izvire u Crnoj Gori, više Rožaja, na planini Smiljevici, i posle 241 kilometara uliva se u Zapadnu Moravu – odmah ispod Kraljeva. Od Kosovske Mitrovice, pa skoro do samog Kraljeva, teče kroz živopisnu Ibarsku klisuru.

Ime reke

Ime Ibar, po tvrđenju profesora Nike Zupanića, sudeći po baskijskoj reči I-BA/R/-I, znači – u prevodu – REKA. Ali, to sam već naveo u prošloj priči. Nisam naveo da, sudeći po imenu, Ibar ima dve posestrime. Jedna od njih, koja je u svom donjem toku granična reka između Grčke i Turske, koju Grci zovu Evros, a Turci Meric, glavna je reka u Bugarskoj, a i Bugari i mi je zovemo Marica.

Ta Ibrova posestrima Evros ili reka Marica, bila je svedok značajnog događaja srpske istorije…

…Druga Ibrova posestrima je španska reka Ebro (latinski: Iberus ili Hiberus) čije ime označava, pored svega onoga što ova reka za Španiju znači, i jednu od najznačajnijih bitaka španskog građanskog rata. U toj bici, braneći republiku, zajedno sa ostalim borcima internacionalnih brigada, učestvovao je i Kraljevčanin Miro Čukulić…

Reka detinjstva i mladosti

… Ja pripadam onim ljudima koji veruju da svaki čovek ima svoju reku. A Ibar ne samo da smo svi mi, i stari i mladi Kraljevčani voleli, već je u toj ljubavi bilo i strasti i bolesne ljubomore…

…U našoj dečačkoj predstavi Ibar su činili Kolovrat sa dva kazana, koji su se nalazili ispod današnjeg Izložbenog prostora Jasena, tamo gde je Ibar zapljuskivao Đavolje stene, zatim Glavna plaža ispod centra grada, i Ruska plaža – malo niže od današnjeg mosta, ali na desnoj obali Ibra. Mi smo se kupali na Glavnoj plaži, na kojoj se nalazilo i nekoliko drvenih kabina. Držala ih je i izdavala pod zakup tetka Živka Kabinerka.

Tu u blizini kabina, sedeli su kraljevački mladići: Duško Brozović Broz, Žarko Josipović Škula, Raka Pešić, Aca Šalinić, Milan Popović Lacika… Sa njima je skoro redovno bio pop Gvozden Adamović. Uz pop Gvozdena švercovao bi se među starije mladiće i njegov sin (moj školski drug) Slobo Adamović.

Mi, mlađi dečaci, sedeli smo malo dalje i kupovali smo njihove štosove i dosetke – koje su neprestano vrcale.

Sećam se, danima se o tome pričalo, neko je – čini mi se baš Aca Šalinić, izveo gostujući tim kragujevačkih košarkaša na obalu, na ivicu današnjeg keja, i važno im objasnio:

„Ono dole, što teče! To je Ibar. Reka. Mnogo vode. Po njoj plivaju ljudi. To je veština koju vi Kragujevčani nikada nećete savladati.“

Svi smo se slatko smejali i posle ko zna kog slušanja te priče. Nismo se smejali Kragujevčanima. Smehom smo se radovali srećni što imamo Ibar. Ne bilo koju reku, nego baš Ibar.

Tu, pri dnu Glavne plaže, bila je Čarapanova vodenica. E, ta vodenica je bila večiti izazov. Poneki od hrabrijih dečaka bi se uhvatio za vodenično kolo i pustio da ga njegova snaga provuče ispod kola. I zajedno sa kolom izronio bi sa druge strane. Tako su, valjda, dečaci – uz opšte priznanje – postajali mladići.

Često, a subotom obavezno (po onoj našoj narodnoj: Jedva čekam subotu pa da se okupam) da nam majka komadić sapuna (što manji jer ga Ibar uvek odnese) uz obaveznu napomenu:

I dobro operi vrat i uši!

Danas mi se sve čini da smo mi, nekadašnji kraljevački dečaci, bili kao davnašnje egleske princeze: važno je da su čisti delovi tela koji se vide, a ono što pokriva odeća može da bude i prljavo.

Mi bi se onda, u plićaku, važno prali, sve gledajući ispod oka, ima li u blizini neka devojčica, koju možeš da zamoliš da ti opere leđa. To pranje leđa na Ibru podstaklo je i otkrilo mnoge skrivene simpatije –

*****

Pročitali ste odlomke, po izboru redakcije InfoKraljeva, iz knjige profesora Rada Jovetića Priče iz starog Kraljeva.

Podnaslovi su redakcijski.

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor