Gospodar Vasin konak: kulturno dobro od velikog značaja

U kraljevačkom najlepšem parku naspram crkve Svete Trojice, na platou iznad gradske plaže, na početku Karađorđeve ulice, nalazi se gospodar Vasin konak – kulturno dobro od velikog značaja. Konaku je taj status dodeljen, kao građevini tradicionalne arhitekture i  na osnovu njegovog istorijskog značaja, odlukom Skupštine Srbije („Sl.glasnik RS“ broj 14/79 od 7. aprila 1979. godine).

Gospodar Vasa Popović – važna ličnost iz XIX veka

Vasa Popović rođen je 1777. godine u Beršićima kod Gornjeg Milanovca. Bio je brat od ujaka kneginje Ljubice Obrenović. Vasa beše pismen čovek, što je u Srbiji onoga vremena bila retkost. Učesnik zbora u Takovu na kome je, na Cveti 1815. godine, doneta odluka o podizanju Drugog ustanka na Turke, u ustanku je potom učestvovao kao pisar. Nema podataka da je učestvovao u bojevima.

Knjaz Miloš je Vasu nazivao bratom, smatrao ga za člana porodice i držao u milosti, a Vasa mu je bio neka vrsta tajnog savetnika.

Vasa Popović je imao prilike da upozna mnoge značajne ljude svoga vremena. Prijateljevao je sa protom Matijom Nenadovićem. Sa Vukom Karadžićem je bio ne samo prijatelj, već mu je bio i neka vrsta mecene i zaštitnika, o čemu svedoči i 66 pisama njihove međusobne prepiske. Vasa je Vuku pomagao u skupljanju narodnih pesama, te mu je u Kragujevac doveo starca Miliju, od koga je ovaj zabeležio pesme Banović Strahinja, Ženidba Maksima Crnojevića i mnoge druge, a jednom prilikom mu je poslao 20 junačkih pesama.

Knjaz Miloš je, početkom 1819. godine, za glavnog kneza požeške nahije postavio Vasu Popovića, koji je pripadao malom broju ljudi koji su dobili titulu kneza, a nisu imali ratnih zasluga.

Požeškoj nahiji, u periodu od 1819. do 1933. godine, pripadalo je 8 knežina sa 105 sela, među njima i Karanovac sa okolnim selima.

Knjaz beše zadovoljan Vasinim radom na položaju kneza požeške nahije o čemu govori sačuvana prepiska. Naravno, knjaz Miloš nije uvek ćutke prelazio preko nekih postupaka Vase Popovića. Tako jednom, u kragujevačkoj crkvi, na Teodorovu subotu, na knjažev rođendan, Vasa se pričesti odmah iza knjaza. A Miloš mu, tu u crkvi, okreše i oca i majku što nije sačekao da se završi liturgija i on (Miloš) izađe iz crkve, pa da se onda, sa ostalim narodom, pričesti. Posle toga, u dvoru, Miloš je još grdio i ružio Vasu, i lično i preko drugih, tako da ovaj nekoliko dana nije smeo ni na oči da mu izađe.

Uprkos tom događaju gospodar Vasa Popović je i dalje uživao simpatije gospodara Srbije, a poštovao ga je i narod požeške nahije. Simpatije prema gospodaru Vasi Popoviću, stanovnici Jarčujaka, Čibukovca i Grdice otvoreno iznosi u svom pismu upućenom Milošu 17. maja 1821. godine, u kome se žale na nekog seoskog kneza Mirka iz Grdice, zbog koga se u ta tri njihova sela teško živi, kako pišu, mimo naiju ostalu, koja živi vesela i u ratluku, od kako je vaša vlada u Serbiji, a osobito od kako ste nama izabrali vašeg namestnika, gospodar Vasu Popovića.

Izgradnja konaka i potonja istorija

Vasa Popović se obraća knjazu Milošu, 8. maja 1830. godine, pismom iz Karanovca u kome ga izveštava o narodnim poslovima, a pri kraju pisma iznosi ličnu molbu, pa kaže: … prosim otečesko, s blagoslovom, odobrenije – ako je vreme – da ovde počnem od ove gotove japije malo kuće – u vašem zdravlju – gradit, zašto sam poodavno ovo japije pribavljao, pa je počelo i trunuti … Odmah posle toga, a neposredno pred svoju smrt, gospodar Vasa Popović je sagradio lepu kuću u Karanovcu.

Tu kuću je – docnije posle smrti gospodara Vase i supruge mu, gospođe Marte, država otkupila za dvor užičkog episkopa Janićija (Joanikija) Neškovića – vladike Janje, koji je 1854. godine premešten na upražnjenu eparhiju žičku. I putopisac iz XIX veka Feliks Kanic tu zgradu je nazivao vladičin konak.

Pretpostavke da su konak sagradili sami Obrenovići, odnosno da je graditelj konaka bio vladika Joanikije oborene su sačuvanim dokumentima. To su: predlog Ministarstva unutrašnjih dela da se za potrebe vladičanske rezidencije otkupi gospodar Vasin konak, koji na najboljem placu ovde u Karanovcu sproću crkve leži, kao i priznanica da je Popečiteljstvo finansija 12. oktobra 1855. godine naslednicima gospodar Vasinim isplatilo 1.600 dukata cesarskih za kuću, prateće objekte i plac.

Gospodar Vasa Popović je umro 17. januara 1832. godine u Beogradu. U vezi sa njegovom smrću ostali su nerasvetljeni neki momenti i neodagnate sumnje. Milan Đ. Milićević je u svom Pomeniku zabeležio da je gospodar Vasa Popović, krenuvši na put iz Čačka za Beograd, još u svom dvorištu, zakačio glavom za konopac za sušenje rublja, dobio na čelu malu ranu, koja se u putu pozledila pa čim dođe u Beograd, legne u postelju, naturi se na njega crveni vetar, od koga i umre. Vasa Popović je bio sahranjen u porti beogradske crkve, ali su mu, kasnije, posmrtni ostaci preneti u Breznu i sahranjeni kod tamošnje crkve, čiji je ktitor bio.

Nasuprot takvoj smrti gospodara Vase Popovića Vuk Karadžić na jednom mestu (Komentar k pismu pisanom Milošu Obrenoviću 12. aprila 1832.) za smrt gospodara Vase otvoreno okrivljuje knjaza Miloša.

Gospodar Vasin konak je više puta prepravljan i menjana mu je namena. Do pred kraja XIX veka korišćen je za eparhijske potrebe. Potom je u njemu bio smešten Šumadijski poljski artiljerijski puk, pa internat Ratarske škole.

Vladika Nikolaj Velimirović premestio je 1936. godine iz Žiče u konak sedište eparhije govoreći: „Hoću da grad vidi kada vladika dolazi i kada vladika odlazi, kada leže i kada ustaje, s kim se sastaje i s kim se rastaje“.

Nova vlast je 1945. godine zauzela Gospodar Vasin konak i u njemu smestila svoju komandu i zatvor. Od 1951. godine u konaku su nalazio i radio gradski muzej. Kraljevačka opština je 2000. godine zdanje vratila manastiru Žiča pa je u njemu, iste godine otvoren Pravoslavni duhovni centar Vladika Nikolaj Velimirović.

Zgrada konaka je spratna, u osnovi pravougaona, veličine 18,45 sa 12,20 metara. Prizemlje je zidano u kamenu, a sprat u bondručnom konstruktivnom sistemu. Krov konaka je četvorovodan i pokriven ćeramidom. U prizemlju je otvoren trem, odžaklija i još četiri pomoćne prostorije. Na sprat se dolazilo preko drvenih stepenica iz otvorenog trema na danas zatvoreni doksat.

Arhitekta Ivan M. Zdravković u radu Konaci Knez – Miloševe Srbije konstatuje da gospodar Vasin Konak nema sada izgled kakav je imao kada je sagrađen: skraćeni su rogovi krovne konstrukcije i streha, nekadašnje drveno ulazno stepenište za sprat zamenjeno je betonskim, i najzad, gornji deo zgrade koji se nalazi iznad otvorenog trema, po svemu sudeći, izgleda da je bio, otvoren, a danas je zatvoren, ili ako je i bio i ranije zatvoren, svakako da je imao veći broj prozora nego što ih danas ima.

***

Tekst, Gospodar Vasin konak: kulturno dobro od velikog značaja, je sačinjen od izabranih odlomaka iz knjige Rada Jovetića Priče iz starog Kraljeva, kao i na osnovu podataka sa sajta SANU i iz rada Radivoja Bojovića Gospodar – Vasin konak u Kraljevu.

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor