Biti magarac u Srbiji

Kada su blagotvorna svojstva magarećeg mleka i mesa u pitanju, treba napomenuti i činjenicu da na čitavom Balkanskom poluostrvu ne postoji ni jedan rad iz oblasti veterine koji se bavi magarcem i svojstvima njegovog mesa i mleka. Upadljivo je da se magarac vrlo malo gaji u Evropi, ali i u Srbiji, zbog male upotrebne vrednosti, koja se ispoljila zbog promena u poljoprivrednoj proizvodnji.

Magarac je magarac i pod zlatnim sedlom?

Šteta je što se na tu životinju vrlo malo obraća pažnja s obzirom na to da je magarac životinja koja se može gotovo u potpunosti iskoristiti. Magarac pripada porodici konja, što znači da mu je u fiziološkim odlikama veoma srodan.

U današnje vreme počelo je sve više da se koristi konjsko meso jer 100 g konjskog mesa daje 133 kcal, 21 g belančevina, masti 5g, gvožđa 3, 8 g i natrijuma 53 mg dok holesterola ima čak 52 mg u 100 grama. To znači da konjsko meso pomaže lečenju anemije ili stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca pri značajnijem gubitku krvi, pa se stoga preporučuje u lečenju anemije i ojačavanju imuniteta.

Međutim, magarac je poznatiji po blagotvornim svojstvima svog mleka nego mesa. Mleko magarice je po sastavu najsličnije majčinom mleku jer sadrži samo 1% mlečne masti, kao i antialergente, zbog čega pomaže pri suzbijanju astme i bronhitisa, jačanje organizma, ali je dobro i za oporavak rekonvalescenata.

U našem narodu uvreženo je da se magarećim mlekom lečio veliki kašalj lat. pertussis, poznatiji pod nazivom „magareći kašalj“. A, ostala su i svedočanstva da su se u mleku magarice zbog njegovih povoljnih delovanja na kožu kupale Kleopatra, Napoleonova sestra Paulina, i autrougraska vladarka Elizabeta pozbnata kao Sisi, žena cara Franca Jozefa.

Slika magarca u jednoj pekari u Andrićgradu

Međutim, magareće meso je veoma malo poznato i retko gde se upotrebljava u ishrani. U Srbiji se samo u Vojvodini i Pirotskom kraju ovo meso koristi. U Pirotu se od njega prave posebne kobasice, dok se u Vojvodini za vreme svinjokolja ono mešalo sa svinjskim mesom kada su se pravile kobasice. Meso magarca je svakako zdravo, jer je nemasno (ima manje masti od konjskog), a sadrži sličnu količinu proteina i gvožđa kao i konjsko meso, što je i logično obzirom da su iz iste porodice kao i konji.

Dok magarca imaš, onda ga i jaši
– Stevan Sremac

Ovo meso je slađe od konjskog koje je kažu oni koji ga koriste od magarećeg za nijansu kiselije i stoga je po ukusu sličnije teletini. Kada se prave kobasice ono se mora mešati sa svinjskim mesom, jer je magareće meso nemasno, pa stoga i jako tvrdo kada se pripremi (bilo pečenje ili kuvanje), zbog čega se u kobasice ako ne svinjsko meso onda stavlja svinjska mast. U Pirotu i okolini, gde se prave čuvene peglane kobasice insistira se na tome da se u njih ne stavlja svinjsko meso, već uz magareće ili konjsko najbolje ovčije, kozje ili teleće tj. goveđe.

Međutim, pošto se danas magarac sve manje gaji kao životinja za nošenje tereta po planinskim gudurama zbog korišćenja vozila, i u ovim kobasicama izostaje magareće meso, pa se uglavnom kombinuju ovčije, kozje i goveđe. Uglavnom, u celoj Srbiji kao što je već rečeno magarac se skoro više ni ne gaji. Danas se magarci u najvećem broju gaje u Vojvodini, u rezervatu Zasavica gde je farmu magaraca osnovao Slobodan Simić, diplomirani pravnik iz udruženja gorana iz sremske Mitrovice.

Na ovoj farmi pored kobasica (u koje ide mast mangulice koja se ovde takođe uzgaja), prerađuje pravi se i sir koji se plasira na strano tržište.

Uglavnom, zbog blagotvornih svojstava mleka, na ovoj farmi se uzgaja ne Balkanski magarac koji je isti na čitavom poluostrvu, već jedna veća vrsta magarca koju je Marija Terezija donela na prostor današnje Vojvodine, a koji je od Balkanskog magareta veći i daje malo više mleka, a danas se može naći samo u nekim mađarskim selima, kao i ponegde u Banatu i Bačkoj. Uostalom, vinogradari vojvodine su ranije u uzgajali magarce zato što su mogli lakše da obrađuju vinograd, jer su sitniji od konja pa su lakše prolazili između čokota.

Za kraj, reč magarac bi kod nas trebalo da prestane da bude pogrdna reč i postane sinonim za sve one osobine koje krase ovu plemenitu životinju: velika upornost, izdržljivost i smirenost.

Izvor: https://farmia.rs/blog/biti-magarac-u-srbiji/
Autor: Marina Radičević – završila je istoriju na Filozofskom fakultetu. Među temama od društvene važnosti koje aktivno proučava nalazi se i stočarstvo.

Redakcija infokraljevo.com
Redakcija

Ostavite odgovor